Конференција за медије поводом годину дана рада Покрајинске владе

Председник Покрајинске владе Игор Мировић, заједно са члановима Владе, представио је на конференцији за медије једногодишње резултате рада покрајинске администрације. У складу са програмом рада који је пре годину добио двотрећинску подршку посланика у Скупштини Војводине, Мировић је подсетио на принципе којима се Покрајинска влада руководила у претходних годину дана.

– То је, најпре, принцип политичке стабилности, који је у потпуности успостављен, јер су све одлуке доношене једногласно, истовремено, уз подршку у Покрајинској скупштини – казао је Мировић, додајући да је у протеклих годину дана напуштен принцип „јалових расправа“.

Према речима председника Покрајинске владе, други важан принцип јесте сарадња са Владом Републике Србије, кроз модел који је дефинисан као окупљање око пројеката.

– Том сарадњом Војводина је само добила, јер смо тиме на свим нивоима, у сарадњи са министарствима и државним фондовима, обезбедили значајна финансијска средства и пројекте за Војводину и подстакли раст у многим локалним самоуправама и у целој Војводини – истакао је Мировић, додајући да је Покрајинска влада напустила ненаменско финансирање појединих надлежности које је Војводина имала, попут фонда за такозване нове технологија, фонда за капитална улагања, а напуштено је и политичко управљање према одређеним интересима. Говорећи конкретно о резултатима у протеклих годину дана, Мировић је навео да је окупљање око пројеката индуковало главни циљ Покрајинске владе, а то је бржи економски развој Војводине.

– Кроз велике пројекте, и кроз развојни концепт буџета за 2017, успели смо да обезбедимо 10 одсто више средстава у номиналном износу у односу на 2016, а кроз последњи ребаланс и додатних 2,5 милијарде динара за, пре свега, економски развој – нагласио је Мировић, додајући да ће најзначајнија сума у свим областима бити усмерена на конкретне развојне пројекте.

Додао је да охрабрује и раст прихода, што је заправо главни резултат окупљања око пројеката и политике Владе на националном нивоу. То, према Мировићевим речима, даје шири маневарски простор за механизме који ће помоћи даљој индукцији економског развоја. Један од тих механизама јесте и Развојна агенција Војводине, која је ће са првих 350 милиона динара давати бесповратна средства за иницијативе у оквиру проширења технолошких процеса, запошљавање великог броја људи, покривајући оне области које не покрива Развојна агенција Србије, у сегментима који значе раст економије. Мировић је нагласио и да је стопа незапослености смањена на 13,6 одсто, односно да је за 5,5 одсто мања у односу на почетак 2016. године.

– Заједничким радом обезбеђено је нових 12.000 радних места, и готово да није било седмице када није отворена нова фабрика на територији наше покрајине. Важно питање у функцији економског развоја тицало се и развоја нових индустријских зона – нагласио је Мировић.

Мировић је тим поводом истакао да је у протеклих годину дана уложено 186 милиона динара за отварање или опремање индустријских зона у Кањижи, Ковину, Новом Бечеју, Белој Цркви, Инђији, Шиду, Бачу, Кули и Бачком Петровцу. Према речима председника Покрајинске владе у сегменту саобраћајне инфраструктуре евидентан је значајан напредак када је у питању пројекат изградње Фрушкогорског коридора. Пре месец дана је потписан меморандум са кинеском компанијом CRBC, а очекује се ускоро и уговор за реализацију радова. Такође, завршена је прва фаза реконструкције 57 километара Гребенског пута, ради подстицаја свих облика туризма у том делу Војводине.

Мировић је додао и да се са Градом Новим Садом припрема пројекат изградње Сентандрејског пута, те да је у Сремској Митровици заједнички финансиран велики подвожњак, као део иницијативе да се растерети саобраћај кроз тај град. Банатска магистрала је у протеклих годину дана добила просторни план, и, како је председник Покрајинске владе навео, са надлежним републичким министарством заједнички се ради на припреми пројектне документације за брзу саобраћајницу од Новог Сада до Зрењанина и од Зрењанина до Београда. Важна вест у области заштите животне средине јесте то да је Специјални резерват природе „Бачко Подунавље“ уписан у светску листу резервата биосфере УНЕСКО програма. То је значајно за развој туризма и општина на којима се простире тај резерват. Значајни резултати остварени су у области пољопривреде и водопривреде.
Како је Мировић навео, у 2017. години буџет за пољопривреду је 8,2 милијарде динара, што је, и, у номиналном, и, у реалном износу, највећи буџет у односу на претходне године.

– Директна подршка пољопривредницима повећана је за 80 одсто, са 800 милиона у 2016, на 1,4 милијарде динара у 2017 – казао је Мировић, додајући да су пољопривредници користили бесповратна средства за набавку система за наводњавање, противградне мреже, отварање малих сточарских фарми, прерађивачке капацитете и друго. У току су и радови на неколико важних пројеката у области водоснабдевања. Припрема се изградња три километра насипа код Хртковаца, како би обала Саве са сремске стране у потпуности била заштићена од поплава, а сличан пројекат се ради и код Гомолаве. Мировић је додао и да су у току и радови на Великом бачком каналу. Циљ да се он у наредних три до пет година у потпуности очисти, те да се са завршетком радова на изградњи пречистача отпадних вода за Врбас и Кулу, у тој последњој фази, очисти и канал и кроз Врбас и тиме заврши важан посао за Војводину. Значајни пројекти су покренути и када је реч о међународним фондовима. У току је јавна набавка за санацију или изградњу 11 подсистема за наводњавање, у оквиру такозваног Абу Даби фонда, с циљем да обезбеди наводњавање додатних више од 13 хиљада хектара.

Мировић је посебно нагласио да су значајна средства уложена у здравство. Како је навео, у току је јавна набавка за реконструкцију болнице у Панчеву, набављене су три нове ангио-сале за болнице у Суботици, Зрењанину и Сомбору, а за нешто мање од годину дана биће завршена нова зграда Хитне помоћи. Значајна средства су уложена у поправку дотрајалих апарата, као и за набавку нових апарата, односно у првом делу године уложено је 65 милиона динара, а након ребаланса још 190 милиона динара.

– Наша политика је да сви дијагностички апарати у сваком тренутку морају да раде у систему здравствене заштите којим управља Покрајинска влада – казао је Мировић, додајући да тренутно не ради само апарат за мамографију у Институту за онкологију, за чију поправку је издвојено шест милиона динара, и очекује се да ће за десетак дана бити поправљен. Изградња Б и Ц блока у Клиничком центру Војводине, са 30 хиљада нових квадрата и 400 нових лежајева, са значајним побољшањем услова за рад лекара и лечење пацијената, један је он најзначајнијих пројеката у области здравства. Очекује се да ће 12. јула бити потписан меморандум између републичког министарства финансија и Европске инвестиционе банке, те да ће током септембра започети процедура избора извођача радова за изградњу. У протеклих годину дана акценат је био и на развоју мање развијених општина, па је издвојено је 482 милиона динара за подстицај локално- економском развоју у 17 таквих општина. Евидентна је и снажнија иницијатива према европским фондовима. У току је реализација три прекогранична INTERREG пројекта са Мађарском, Хрватском и Румунијом, за које је Војводина добила преко 13 милиона евра. Истовремено, шири се круг пријатеља Војводине у односу на постојећу сарадњу са европским регијама, па су потписани или су у припреми споразуми о сарадњи са кинеским регијама. Такође, потписани су и споразуми о сарадњи са Алматинском области у Казахстану и Гомељском области у Белорусији. Мировић је навео да је социјална заштита трасирана као једна од важних области у коју је улагано. Покрајинска влада је на самом почетку свог мандата у 2016. години обезбедила недостајућа средства за исплату помоћи од 12.000 динара месечно за 4.200 породица са троје деце.

Како је навео, у овој години, и свих наредних година, из буџета ће се са потпуном сигурношћу исплаћивати помоћ намењена породицама са троје деце. За побољшање услова у установама социјална заштите из текуће буџетске резерве обезбеђено је 60 милиона динара, а настављен је програм финансирања вантелесне оплодње, те су обезбеђена 32 милиона динара за 160 парова.Набављена су и санитетска возила за седам геронтолошких центара у Војводини. Пружана је и директна подршка малим и средњим предузећима у области привреде и туризма, са издвојених више од 267 милиона динара.

Како је Мировић истакао, туризам је препознат као привредна грана коју треба подстицати, о чему говори и податак да је су значајно повећана средства за активности Туристичке организације Војводине. Председник Покрајинске владе је истакао да је покренут један важан вишегодишњи пројекат на обнови предшколских установа, основних и средњих школа, који се реализује у координацији са Канцеларијом за јавна улагања. Па су тако на покрајинском конкурсу ове установе већ добиле средства за припрему пројектне документације у износу већем од 60 милиона динара.

– У другој половини ове године крећемо са јавним позивом: више десетина објеката предшколских установа и школа конкурисаће за средства за текуће поправке, за инвестициона одржавања преко Управе за капитална улагања и за изградњу нових објеката – најавио је Мировић наставак овог великог пројекта.
Сумирајући активности у области високог образовања и научноистраживачке делатности, Мировић је рекао да су се, уместо ранијег, ненаменског трошења средстава преко фонда за нове технологије, средства усмерила пре свега на финансирање сталних материјалних трошкова Универзитета, па су тако факултетима остајала средства за своје развојне пројекте. Посебно је истакао инвестиције у нове објекте: изградњу зграда института „Биосенс“ и научно-технолошког парка, а осврнуо се и на комунално уређење у оквиру кампуса УНС-а, које се реализује заједно са Градом Новим Садом.

– У области енергетике и грађевинарства смо затекли више од 1.200 предмета који су годинама чекали или на издавање грађевинских дозвола или на одговарајућих решења у процесу озакоњења објеката. У договору са надлежним министарством, примили смо 10 службеника и број нерешених предмета се полако смањује и ја очекујем до краја године да не будемо последњи на листи, гледајући број дана који је потребан да би се издала грађевинска дозвола – осврнуо се Мировић на решавање постојећих проблема.

Посебно је нагласио податак да у протеклих годину дана, вредност инвестиција које су исходоване у Покрајинском секретаријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај, у односу на процењену вредност из пројектне документације, износи више од 9,5 милијарди динара, те да се на основу тога може сагледати припрема будућих инвестиција у свим областима. У овој области, Мировић је навео да су значајне и активности у оквиру ИПА програма, где се учествује у припреми израде пројектно техничке документације за пругу Суботица-Баја, укупне вредности 3,5 милиона евра. Потписан је и један, веома значајан, уговор за будућност: израда студије дубоких геотермалних вода, вредан 500.000 евра, коју радимо са француским партнерима и она треба, како је Мировић рекао, да покаже места која до данас нисмо истраживали а имају енергетске потенцијале за привредни развој.

Осврнувши се на област културе и информисања, где је било много новина, председник Мировић сматра да је Покрајинска влада успела да „покрије“ једну велику тражњу и када је реч о традиционалним културним установама које деценијама битишу у Војводини и када је реч о овим самониклим културним манифестацијама, које су постале препознатљиве као део културне мапе Војводине. Издвојена су значајна средства за рехабилитацију српског сакралног наслеђа, црквених објеката свих верских конфесија, рад установа које имају мањински карактер а значајне су за сваку мањинску заједницу у области културе. Посебно је истакао једну значајну новину у музеолошкој области, а то је формирање Музеја присаједињења, где су у току припремни радови на адаптацији простора будућег музеја, који ће бити у склопу Музеја Војводине и Архива Војводине. Мировић је навео да је Покрајинска влада финансијски помогла више од 140 креативних пројеката и више од 100 пројеката у области културе и уметности националних мањина, где се трудила да финансијски и појача ову област. У области спорта и омладине најважнији пројекат будућности је нова Летенка.

– Припремили смо пројекат, очекујем да до краја године или најкасније почетком 2018. имамо грађевинску дозволу. То је веома тежак пројекат на којем ће испит полагати концепт окупљања око пројеката. Ту су и Град Сремска Митровица, затим „Србијагас“ и покрајинска администрација. У марту морамо бити спремни за почетак радова, има доста посла и на крају мандата ове Покрајинске владе желимо да оставимо објекат који ће радити 365 дана у години, који ће бити изграђен по међународним стандардима и који ће користити деца основношколског и средњошколског узраста не само из Војводине и наше земље, затим деца са посебним потребама, спортисти, али и деца из оних породица које немају средстава да финансирају боравак деце у оваквом објекту. У овој области наставља се и са финансирањем санације, адаптације и опремања објеката школског спорта – истакао је Мировић.

По његовим речима, обезбеђена су додатна средства, јер је жеља да се сагради још 20-так школских игралишта, а председник Покрајинске владе осврнуо се кратко и на велике пројекте који се са националног нивоа реализују у Војводини, као што су изградња Жежељевог моста, пруге Београд-Будимпешта и Фрушкогорски коридор. Ту су затим 3,2 милијарде динара које је Управа за капитална улагања уложила у 41 општини за протеклих годину дана. То су вредни пројекти, неки од њих су у току, попут изградње фабрике воде у Ковачици, реконструкције велике терасе у Суботици, изградње прилазних саобраћајница између Нове Пазове и аутопута Београд-Нови Сад и других важних и великих пројеката који ће подстаћи бржу индукцију економског развоја Војводине. Такође, изјавио је да ће за два дана Министарство културе и Покрајинска влада потписати уговор о финансирању изградње зграде Радио-телевизије Војводине.

– Издвојићемо више од 500 милиона динара ми и 400 милиона динара Министарство културе. То је један оквирни финансијски уговор. Очекујем да до краја јула буде расписана јавна набавка за изградњу зграде, а у току је јавна набавка за рушење постојеће зграде – оценио је Мировић.

На крају свог излагања, Игор Мировић је рекао да у потпуности се придржавало програма који је усвојен у Скупштини Војводине и готово све циљеве и сви конкретне развојне пројекте су реализовали на време, једино се касни два до три месеца када је реч о изградњи нове зграде РТВ.

 

Please follow and like us: